Child’s cardigan, 1992

Private collection of Ramiza Omerović, object on loan to the Museum of Eastern Bosnia, Tuzla

Ramiza Omerović was 21 at the outbreak of war in 1992. She had two daughters and was pregnant with another. They all lived with her husband and his extended family in the village of Kamenica. In March 1993 they were forced to leave their home and move to Srebrenica. After a few days she moved on to Banovići. This was the last time she saw her husband, who stayed in Srebrenica and was never found. Ramiza brought her three daughters up alone while keeping her husband’s memory alive. In 2007 she and her youngest daughter returned to their house in Kamenica. Among the few belongings from before the war to return with her was a white cardigan that her eight-month-old baby had worn in 1993 when they became refugees. Along with her wedding ring and the letters she received from husband while a refugee, it is a precious memento of this traumatic time.

Dječiji džemperčić

Privatna zbirka Ramize Omerović, predmet posuđen Muzeju istočne Bosne, Tuzla

Ramiza Omerović, rođena 25. decembra 1971. godine u Potočarima (opština Srebrenica) živjela je do početka rata 1992. godine s dvije kćerke, mužem i njegovom porodicom u selu Kamenica (opština Bratunac). Kada je počeo rat, Ramiza je bila trudna. Nastupili su veoma teški i tragični dani za nju i njenu porodicu. U martu 1993. godine, Ramiza i cijela njena porodica su bili prinuđeni da napuste svoju kuću i imanje i krenu za Srebrenicu. Nedugo potom ona je sa kćerkama napustila Srebrenicu i otišla u Banoviće. Njen muž stradao je u srebreničkom genocidu. Ramiza je ostala sama s tri kćerke, brinula se o njima, čuvajući uspomenu na muža. S najmlađom kćerkom vratila se 2007. godine u svoju kuću u Kamenici. U jastuku kojeg je, među ostalim stvarima, donijela, a koji je bio napunjen starom odjećom, pronašla je bijeli džemperčić u koji je 1993. godine obukla svoju bebu prije odlaska u izbjeglištvo. I sama je bila iznenađena da se džemperčić sačuvao i da se i on, sa njom i kćerkom, vratio. Od tada taj džemperčić, zajedno sa vjenčanom burmom i pismima koja je dobila od muža u izbjeglištvu, čuva kao uspomenu i najveće blago.

Dječiji džemperčić

Privatna zbirka Ramize Omerović, predmet na posudbi Muzeju istočne Bosne, Tuzla

Ramiza Omerović, rođena 25. prosinca 1971. godine u Potočarima (općina Srebrenica) živjela je do početka rata 1992. godine s dvije kćerke, suprugom i njegovom obitelji u selu Kamenica (općina Bratunac). Kad je počeo rat, Ramiza je bila trudna. Nastupili su veoma teški i tragični dani za nju i njenu obitelj. U ožujku 1993. godine, Ramiza i cijela njena obitelj su bili prinuđeni da napuste svoju kuću i imanje i krenu za Srebrenicu. Nedugo potom ona je s kćerkama napustila Srebrenicu i otišla u Banoviće. Njen suprug stradao je u srebreničkom genocidu. Ramiza je ostala sama s tri kćerke, brinula se o njima, čuvajući uspomenu na muža. Uspjela je da prebrodi sve životne nedaće. S najmlađom kćerkom vratila se 2007. godine u svoju kuću u Kamenici. U jastuku kojeg je, među ostalim stvarima, donijela, a koji je bio napunjen starom odjećom, pronašla je bijeli džemperčić u koji je 1993. godine obukla svoju bebu prije odlaska u izbjeglištvo. I sama je bila iznenađena da se džemperčić sačuvao i da se i on, s njom i kćerkom, vratio kući. Od tada taj džemperčić, zajedno s vjenčanom burmom i pismima koja je dobila od supruga u izbjeglištvu, čuva kao uspomenu i najveće blago.

Kinderjacke, 1992 

Privatbesitz Ramiza Omerović, Leihgabe an das Muzej istočne Bosne, Tuzla

Ramiza Omerović lebte mit ihren zwei Töchtern, ihrem Ehemann und dessen Familie in einem gemeinsamen Haushalt in Kamenica, einem Dorf in der Nähe von Bratunac. Als 1992 der Bosnienkrieg begann, war die 21-Jährige gerade schwanger. Bei einem Bombenangriff wurde Ramiza schwer verletzt und überlebte nur mit Mühe. Im März 1993 flohen Ramiza und ihre Familie nach Srebrenica, von wo sie mit ihren Kindern weiter nach Banovići gebracht wurden. Ihr Mann blieb in Srebrenica zurück und ist seither verschollen. Ramiza zog ihre drei Töchter alleine auf und versuchte, die Erinnerung an ihren Ehemann zu bewahren. 2007 kehrte sie mit ihrer jüngsten Tochter zu ihrem ehemaligen Haus in Kamenica zurück. In einem mitgebrachten Kissen fand sie diese Strickweste, die ihre damals acht Monate alte Tochter auf der Flucht getragen hatte. Seitdem sind die Jacke, der Ehering und die Briefe ihres Mannes wertvolle Erinnerungsstücke an diese schlimme Zeit.

Dziecięcy kardigan, 1992r.

Prywatna kolekcja Ramiza Omerović, obiekt wypożyczony do Muzeum Wschodniej Bośni, Tuzla

Ramiza Omerović miała 21 lat w chwili wybuchu wojny w 1992 roku. Miała dwie córki i była w ciąży z kolejną. Mieszkała z mężem i jego dalszą rodziną w wiosce Kamenica. W marcu 1993r. zostali zmuszeni do opuszczenia domu i przeniesienia się do Srebrenicy. Po kilku dniach przeniosła się do Banovići. To był ostatni raz, gdy widziała swojego męża, który został w Srebrenicy i nigdy nie został odnaleziony. Ramiza wychowała swoje trzy córki samotnie, utrzymując przy życiu pamięć męża. W 2007 roku ona i jej najmłodsza córka wróciły do swojego domu w Kamenicy. Wśród nielicznych odnalezionych rzeczy sprzed wojny był biały kardigan, który jej ośmiomiesięczne dziecko nosiło w 1993 r., kiedy zostali uchodźcami. Wraz z obrączką i listami, które otrzymała od męża na uchodźctwie, jest cenną pamiątką tego traumatycznego czasu.

Dečiji džemperčić

Privatna zbirka Ramize Omerović, predmet posuđen Muzeju istočne Bosne, Tuzla

Ramiza Omerović, rođena 25. decembra 1971. godine u Potočarima (opština Srebrenica) živela je do početka rata 1992. godine s dve kćerke, mužem i njegovom porodicom u selu Kamenica (opština Bratunac). Kada je počeo rat, Ramiza je bila trudna. Nastupili su veoma teški i tragični dani za nju i njenu porodicu. U martu 1993. godine, Ramiza i cela njena porodica su bili prinuđeni da napuste svoju kuću i imanje i krenu za Srebrenicu. Nedugo zatim ona je s kćerkama napustila Srebrenicu i otišla u Banoviće. Njen muž stradao je u srebreničkom genocidu. Ramiza je ostala sama s tri kćerke, brinula se o njima, čuvajući uspomenu na muža. S najmlađom kćerkom vratila se 2007. godine u svoju kuću u Kamenici. U jastuku kojeg je, među ostalim stvarima, donela, a koji je bio napunjen starom odećom, pronašla je beli džemperčić u koji je 1993. godine obukla svoju bebu pre odlaska u izbeglištvo. I sama je bila iznenađena da se džemperčić sačuvao i da se i on s njom i kćerkom vratio. Od tada taj džemperčić, zajedno s venčanom burmom i pismima koja je dobila od muža u izbeglištvu, čuva kao uspomenu i najveće blago.

Otroški pulover

Zasebna zbirka, last Ramize Omerović, predmet posojen Muzeju vzhodne Bosne, Tuzla

Ramiza Omerović se je rodila 25. decembra 1971 v Potočarih v občini Srebrenica. Do začetka vojne leta 1992 je živela z možem in njunima hčerkama v skupnem gospodinjstvu z njegovo mamo, brati in sestrami v vasi Kamenica v občini Bratunac. Ob začetku vojne je bila noseča. Takrat so se zanjo in za njeno družino začeli težko časi. Marca 1993 so se morali prisilno odseliti v Srebrenico in za sabo pustiti vse svoje premoženje. Po nekaj dneh v Srebrenici je Ramiza odšla v Banoviće. Takrat je zadnjič videla svojega moža, ki je ostal v Srebrenici, in ga nikoli niso našli. Ramiza je ostala sama s svojimi tremi hčerami in ohranjala spomin na svojega moža. Tako ji je uspelo prestati življenjske stiske. Leta 2007 se je s svojo najmlajšo hčerko vrnila v domačo hišo v Kamenici. V blazini polni starih oblek, ki jo je vzela seboj, je našla bel pulover, v katerega je oblekla svojo osem mesecev staro deklico leta 1993, ko so postale begunke. Nad odkritjem je bila zelo presenečena, sploh ker se je pulover tako dobro ohranil, in se je skupaj s hčerko, ki ga je nosila, vrnil na kraj, od koder so morali zbežati. Od takrat pulover hrani skupaj s poročnim prstanom in moževimi pismi iz časa begunstva kot dragocen spomin.